Др Јелена Павловић
виши научни сарадник
Институт за педагошка истраживања
Београд, Србија
Биографија
Др Јелена Павловић је докторирала на тему Конструкција идентитета у дискурсу континуираног професионалног образовања, на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду. Коауторка је тематског зборника Теорија и пракса професионалног развоја наставника, као и бројних радова на тему психологије коучинга. Као представник Института за педагошка истраживања, чланица је Међународног саветодавног одбора Центра за истраживања психологије коучинга у оквиру Интернационалног друштва за психологију коучинга (International Society for Coaching Psychology – ISCP). Гостовала је као предавач на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, Факултету за медије и комуникације, у Истраживачкој станици Петница, као и на ЕБС Универзитету у Немачкој. Чланица је уређивачког одбора часописа Journal of Constructivist Psychology и International Mentoring and Coaching Journal.
Пет референци:
- Pavlović, J. (in press). Guest Editor of the Special Issue of Journal of Constructivist Psychology: Embracing Innovation: New Voices in Constructivist Psychology. Journal of Constructivist Psychology.
- Pavlović, & D. Stojnov (2016). Personal construct coaching. In: Winter, D. & Reed, N. (Eds.). SAGE Handbook of Personal Construct Psychology (320–331). London: Sage.
- Pavlović, J. (2015). Imagining possible futures: Scenarios for constructivist psychology. In: Raskin, J., Bridges, S. & J. Kahn (Eds.).Studies in Meaning (223–248). New York: Pace University Press.
- Pavlović, J., Maksić, S. & B. Bodroža (2013). Implicit Individualism in teachers’ theories of creativity: Through the “Four P’s” looking glass. International Journal of Creativity and Problem Solving. 23 (1), 39–57.
- Stojnov, D. & J. Pavlovic (2010). An invitation to personal construct coaching: From personal construct therapy to personal construct coaching. International Coaching Psychology Review. 5 (2), 129–139.
Опис пленарног предавања
Иновативни приступи професионалном развоју васпитача и учитеља
У овом раду полазимо од развојног модела, према којем се професионални развој посматра као континуирани, трансформативни процес у којем васпитачи и учитељи, мењајући своје претпоставке, имплицитне теорије и уверења, мењају и своју професионалну праксу. Развојни модел почива на интеграцији теорија учења и теорија промене. У основи развојног модела је схватање знања као процеса осмишљавања искуства који се нужно преплиће са другим личним значењима особе. Наведене идеје воде порекло још од Дјуијевог принципа да је свако образовање нека врста реконструкције, а новије изворе представљају конструктивистичке теорије, као и приступи у којима се у тесну везу доводе процеси истраживања, рефлексије и трансформације. Као илустрација иновативних приступа о којима ће се говорити биће приказани тимски коучинг и један пример програма професионалног развоја запослених у образовању. У закључку биће разматрани даљи правци унапређивања система професионалног развоја васпитача и учитеља у Србији.